Usluge carinjenja i špedicije

        

Sektor međunarodne špedicije preduzeća "BAGI TRANS" d.o.o. Kraljevo baveći se poslovima posredovanja u carinskom postupku odlikuje se visokim stepenom stručnosti, doslednošću i principijelnošću u obavljanju svakodnevnih poslova, korektnim odnosom prema svojim komintentima. Zastupljeni smo na svim graničnim prelazima i sedištima carinskih ispostava direktno ili preko svojih partnera - špeditera. Opremljeni smo vrhunskom opremom potrebnom za obavljanje naše delatnosti i u prilici smo da obezbedimo potpun servis i odgovorimo na sve zahteve naših komintenata.

Radeći duži niz godina na raznovrsnim poslovima organizacije i pripreme uvozno-izvoznih poslova, u mogućnosti smo da svojim poznavanjem zakonskih mogućnosti i parkse asistiramo u pronalaženju optimalnih rešenja. U okviru ove delatnosti vršimo zastupanje u carinskom postupku kao i pripremu carinske dokumentacije.
Opširnije
Izmeni Članak

 

Špedicija - aktuelnosti
« nazad

ПОСТУПАК ИЗВОЗА КОНАЧАН ИЗВОЗ ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

ПОСТУПАК ИЗВОЗА КОНАЧАН ИЗВОЗ ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Правни основ
Поступак извоза прописан је:
а) одредбама чланова 188. и 189. Царинског закона Републике Србије ("Службени
гласник РС", број 18/10), (у даљем тексту: Закон),
б) одредбама чланова. 366. до 385. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом
("Службени гласник РС", број 93/10), (у даљем тексту: Уредба) и
в) одредбама чл. 4., 6.-10. Правилника о облику, садржини, начину подношења и
попуњавања декларације и других образаца у царинском поступку ("Службени гласник
РС", бр. 29/10, 84/10, 100/10 и 56/11).
Појам
Поступак извоза је царински поступак у ком царински орган одобрава изношење домаће робе из царинског подручја Републике Србије, при чему се примењују извозне формалности укључујући примену трговинских мера и обрачунава се извозна царина ако је прописана.
Домаћа роба намењена изношењу из царинског подручја Републике Србије ставља се у извозни поступак, осим у случају робе стављене у поступак пасивног оплемењивања или у поступак унутрашњег транзита у складу са чланом 125. Закона којим се регулише кретање домаће робе од једног до другог места унутар царинског подручја Републике Србије без промене њеног царинског статуса при пролазу кроз територију треће државе.
Домаћа роба је роба у целини добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије, која не садржи робу увезену из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије. Домаћом робом се сматра и роба увезена из држава или с територија ван царинског подручја Републике Србије која је стављена у слободан промет, као и роба добијена или произведена на царинском подручју Републике Србије, независно од тога да ли је добијена или произведена од робе у потпуности добијене у Републици Србији или од робе увезене из других држава или царинских територија, која је била стављена у слободан промет.
Пуштање робе за извоз одобрава се под условом да се роба извезе из царинског подручја Републике Србије у стању у коме је била у тренутку прихватања извозне декларације.
 
Спровођење поступка коначног извоза на основу царинске декларације
Домаћа роба намењена извозу мора се ставити у извозни поступак, а исти се по правилу обавља подношењем Јединствене царинске исправе.
Извозник је лице у чије име је поднета декларација и које у тренутку њеног прихватања власник робе или има слична права располагања са предметном робом.
Ако власник робе или лице које има слична права располагања у складу са уговором о извозу има седиште или пребивалиште изван Републике Србије, извозником се сматра уговорни партнер са седиштем или пребивалиштем на царинском подручју Републике Србије.
У случају уговора са кооперантима извозна декларација може се поднети царинском органу који је надлежна за место где је седиште кооперанта.
Царинска декларација за спровођење поступка извоза у смислу члана 188. Царинског закона подноси се царинском органу надлежном према седишту или пребивалишту извозника или према месту у којем се роба пакује или утовара за извоз.
Када се због административних и других оправданих разлога не може применити члан 188. став 4. Царинског закона, у смислу члана 376.Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом, извозни царински поступак ће започети код било ког царинског органа у царинском подручју. На пример:
-када је удаљеност или је путни правац на којем се налази уобичајени извозни царински орган такав да би за извозника било неекономично да користи тај орган, извозна декларација се подноси у првом успутном царинском органу на путном правцу према излазном (одредишном) органу;
- када се ради о хитном извозу, а уобичајени орган извоза је затворен - извозна декларација се подноси првом успутном царинском органу на путном правцу према излазном (одредишном) органу,
-када излазни (одредишни) царински орган утврди да постоји вишак или да је показана друга врста робе од пријављене (члан 380. став 6. и 7. Уредбе), ради спровођења извозних радњи и поступака у вези те робе, уз подношење доказа о ситуацији која је у питању (нпр. службена забелешка или записник излазног царинског органа), извозна декларација се може поднети излазном царинском органу (ако је то технички могуће) или царинском органу који је најближи излазном царинском органу.
-када се роба за извоз утовара на више различитих места надлежан је онај орган који је надлежан према месту задњег утовара робе (честа ситуација код извоза кукуруза, пшенице и сличних роба).
Поступак код извозног (отпремног) царинског органа
Пријављивање робе за поступак коначног извоза врши се подношењем надлежном извозном царинском органу извозне царинске декларације на образцу ЈЦИ - Ц1 а користе се примерци 1, 2 и 3.
Јединствена царинска исправа је прихваћена у тренутку уписа броја декларације, датума и времена прихватања у рубрику "А" ЈЦИ. У рубрику А ЈЦИ прихватање декларације својим потписом и факсимилом оверава царински службеник.
Ако се врши провера царинске декларације, иста може обухватити проверу царинске декларације, проверу приложених исправа, преглед робе и узорковање робе.
Подаци о прегледу испава или робе уписују се у први ред рубрике Д, ако контрола није вршена први ред се не попуњава.
Пошто царински орган одобри пуштање робе задржава примерак 1, и примерак 2 који служи за статистику, а примерак 3 враћа извознику, декларанту или возару.
Када се извозна декларација обрађује коришћењем електронског система обраде података, прописани примерак 3 ЈЦИ може се заменити пратећим документом који се штампа из електронског система царинских органа, када се стекну технићки услови.Царински орган може да овласти декларанта да пратећи документ штампа из свог система електронске обраде података
Уз ЈЦИ Ц1 декларацију прилажу се документи прописани у члану 173. Уредбе, односно сва документа потребна за исправну примену прописа и стављање конкретне робе у поступак извоза, као што је, у зависности од сваког конкретног случаја: фактура, отпремница, спецификација или пак листа, товарни лист или друга транспортна документа, рачун за превоз робе, полиса осигурања, уверења инспекцијских органа, потврде, решења/дозволе надлежних органа за робу која подлеже прибављању истих, доказ о пореклу робе и др.
Отпремни царински орган такође предузима мере за идентификацију робе које сматра потребним. Истоветност робе се по правилу осигурава стављањем царинских обележја. Царинско обележје су царинска пломба, отисци царинског жига или царинског печата и налепница. Као царинска обележје сматра се и опис робе, оверен од царинског органа, који се употребљава ако се на царинску робу не могу ставити царинска обележја.
Царинске пломбе се стављају на простор у којем је смештена роба, ако превозно средство има одобрење према другим прописима, или ако је отпремни царински орган то оценио као одговарајуће за стављање царинских обележја, а само у изузетним случајевима на сваки пакет засебно.
Извозни, отпремни царински орган неће стављати царинска обележја, ако је истоветност робе могуће осигурати на основу описа у декларацији или у приложеним исправама, уз поштовање мера за утврђивање истоветности. Сматра се да опис робе омогућава утврђивање истоветности робе ако је довољно прецизан да омогући лако утврђивање количине и врсте робе. Када отпремни царински орган одобри ослобођење
од обавезе пломбирања, у рубрику "Д" декларације поред ознаке "Стављене пломбе" уноси се напомена "ОСЛОБОЂЕНО".
После спроведеног поступка извозног царињења и овере свих примерака ЈЦИ (у горњем десном углу рубрике "Д"), отпремни царински орган задржава листове 1 и 2, лист 3 враћа подносиоцу ЈЦИ. У рубрици "Д" декларације Ц1, поред осталих података у зависности од предузетих мера надзора и контроле, мора бити уписан датум када је роба пуштена у поступак извоза.
Роба пуштена у поступак извоза може иступити из царинског подручја Републике Србије преко било ког излазног (одредишног) царинског органа на граничном прелазу отвореном за међународни промет роба, осим ако се не ради о специфичним случајевима, нпр. ако је у питању роба која повлачи већи ризик преваре или роба за коју је од надлежног органа одређен гранични прелаз преко којег може иступити из царинског подручја Републике Србије (нпр. у дозволи за извоз) и сличне ситуације. Декларант ће у рубрику 53 Ц1 декларације назначити царински орган на граничном прелазу преко којег ће робу извести из царинског подручја Републике Србије.
У поступку коначног извоза робе не подноси се обезбеђење, односно банкарска гаранција, јер за робу која се коначно извози нису прописане извозне царине или друге извозне дажбине, па се рубрике 48 и 52 не попуњава.
Спровођење поступка извоза збирних пошиљки Поступак код отпремног царинског органа
Ако се извозни поступак спроводи за збирне пошиљке, при чему се ради само о редовним извозним декларацијама за коначни извоз робе, поступак се спроводи на начин описан у претходној тачки овог упутства.
У случају кад се у збирној пошиљци налази роба над којом је спроведен поступак коначног извоза, али и привременог извоза, пасивног оплемењивања, поновног извоза или транзита при чему је сам поступак спроведен код различитих отпремних царинских органа, поступак се спроводи на следећи начин:
За извозну робу царинском органу (коначан извоз и привремени извоз и пасивно оплемењивање) код које се спроводи царински поступак подноси се сет ЈЦИ којег чине примерци 1, 2 и 3, а за поступак поновног извоза и транзита подноси се сет ЈЦИ којег чине примерци 1,2,3,4 и 5. и у којим случајевима се подноси обезбеђење , односно банкарска гаранција.
У рубрику 53 ЈЦИ уноси се шифра царинског органа код ког се сакупљају пошиљке. Остале рубрике попуњавају се у складу са Правилником.
Поступак код царинског органа код ког започиње транзит
 
Поступак транзита започиње код царинског органа код ког се сакупљају пошиљке, односно код царинског органа код ког се врши последњи утовар робе.
Након формирања збирне пошиљке, надлежни царински орган ће извршити потврду пријема свих ЈЦИ ( коначни извоз, привремени извоз, пасивно оплемењивање, поновни извоз или транзит), а за све пошиљке подноси се једана транзитна ЈЦИ за поступак спољног транзита или ТИР карнет.
Царинска декларација за транзит попуњава се у складу са чланом 6. и 23. Правилника, односно на начин када се уз транзитну декларацију подноси списак пошиљки. Такође су у рубрику Р-40 уписује „спецификација", а уз ЈЦИ се подноси спецификација претходних исправа у којој се уз свако наименовање наводи бруто маса која се раздужује.
На превозно средство којим се пошиљке превозе стављају се царинска обележја, те се о истима уписују подаци у рубрику "Д" транзитне декларације.
Отпремни царински орган оверава све примерке ЈЦИ, задржава лист 1, а листове 4 и 5, заједно са робом, упућује одредишном царинском органу.
До излазног (одредишног) царинског органа робу прате примерци 4 и 5 ЈЦИ (односно ТИР карнет).
После пријема робе, одредишни царински орган оверава примерке ЈЦИ, задржава лист 4, а листом 5 потврђује пријем робе отпремном царинском органу, ако потврду пријема није могуће извршити у информационом систему царинске службе. Потврда иступа робе код одредишног царинског органа, аутоматски ће бити потврђени извозном царинском органу.
Доказ о пореклу робе
Када извозник у поступку извоза захтева издавање доказа о домаћем пореклу робе, примењује се Протокол о дефиницији појма "производа с пореклом" и начинима административне сарадње (са његовим прилозима) из Уговора о слободној трговини који је у питању. Извозни царински орган проверава да ли је доказ о пореклу правилно попуњен (у зависности који доказ је у питању) и да ли су испуњени прописани услови за стицање порекла, а такође предузима све потребне мере за проверу порекла производа и других података у доказу о пореклу и приложеној документацији, при чему у ту сврху може захтевати достављање било којих доказа или или спровести било какву проверу, како би се утврдило да ли су испуњени услови за стицање српског порекла.
Изузетно, ако извозник захтева издавање доказа о пореклу након извоза производа на које се односи, потврда се може издати и накнадно, под условом да је роба у тренутку прихватања извозне царинске декларације испуњавала прописане услове за стицање порекла, као и ако је на основу расположивих података могуће
установити да опис робе на потврди недвосмислено одговара опису робе у тренутку царињења.
Управа царине може извознику издати одобрење за поједноставњени поступак доказивања порекла робе, односно стицање статуса "овлашћеног извозника", након чега то лице може само на рачуну дати изјаву о пореклу робе, без обзира на њену вредност. Како би извозник добио такво одобрење, потребно је да познаје правила о пореклу робе (проверу знања врши Управа царина - централа).
Поступак код излазног (одредишног) царинског органа
Излазним царинским органом сматра се последњи царински орган пре него што роба напусти царинско подручје.
У случају извоза робе железницом, поштом, ваздухом или реком излазни царински орган је царински орган који је надлежан за место где је роба преузета према јединственом уговору о превозу до друге земље од стране железничких компанија, поштанских органа, авио или бродских компанија (О могућности примене ове одредбе у железничком и водном саобраћају бићете накнадно обавештени).
У случајевима извоза робе путем цевовода и извоза електричне енергије, излазни царински орган је надлежни царински орган према седишту извозника.
У случају робе која се извози другим превозним средствима или у околностима које нису напред обухваћене, извозни царински орган је последњи царински орган пре него што роба напусти царинско подручје Републике Србије.
Излазном царинском органу се подноси роба, примерак 3 ЈЦИ. Излазни царински орган проверава царинска обележја ако постоје, затим према потреби проверава да ли допремљена роба одговара роби која је пријављена за извозни царински поступак и врши надзор њеног физичког иступа из царинског подручја Републике Србије.
Царински службеник излазног царинског органа потврђује стварни (физички) иступ робе из царинског подручја Републике Србије, затим оверава примерак 3 ЈЦИ тако што у други ред рубрике Ц уписује датум и време предаје робе, а у трећи ред ове рубрике уписује службени број што оверава својим потписом и факсимилом. Овај примерак враћа се извознику, декларанту или возару. У горњи десни угао ове рубрике ставља се отисак службеног печата одредишног царинског органа.
Иступ робе се не потврђује за робу извезену цевоводима или електричним водовима.
Поступање са робом код излазног царинског органа у случају вишка робе
Ако излазни царински орган утврди вишак робе у односу на ону количину која је пријављена, неће дозволити иступ док се не обави извозни царински поступак за сву робу.
У погледу нађеног вишка робе која није пуштена за извоз излазни царински орган одбиће иступ вишка робе, о чему ће сачинити службену забелешку која треба да
садржи потпуне и тачне податке о вишку робе и наводе о свим другим околностима датог случаја, након чега предузима одговарајуће радње у погледу покретања прекршајног поступка у складу са важећим прописима. Забелешку, поред царинског службеника, треба да, потпише и извозник (или његов овлаштени превозник/или заступник који је присутан), уз изјаву да ли вишак робе жели извести или не, након чега царински службеник један примерак службене забелешке задржава за службену евиденцију, један предаје извознику, а један доставља извозном царинском органу из извозне декларације која се односи на наведену робу.
Уколико извозник изјави да нађени вишак робе не жели извести, излазни царински орган исту ставља на располагање извознику ради враћања у његове просторије или на друго место у Републици Србији.
Уколико извозник изјави да нађени вишак робе жели извести, код најближег извозног царинског органа подноси извозну декларацију за утврђени вишак робе.
Поступање са робом код излазног царинског органа у случају мањка робе
Уколико излазни царински орган утврди да постоји мањак робе у односу на ону количину која је пријављена за извоз, то ће забележити као примедбу у рубрику "Д" ЈЦИ при потврђивању иступа и сачинити записник о утврђеном чињеничном стању који ће доставити извозном царинском органу ради на тај начин обавестити царински орган извозног царињења. Царински орган дозвољава иступ робе и предузима радње у погледу покретања прекршајног поступка у складу са важећим прописима.
Извозни царински орган предузима прописане радње и мере потребне за измену те декларације ради њеног усклађивања са стварним стањем робе која је, по налазу (забелешци) излазног царинског органа, иступила из царинског подручја Републике Србије.
Поступање са робом код излазног царинског органа у случају показивања друге врсте робе
Уколико излазни царински орган утврди да постоје разлике у врсти робе, односно да је показана друга врста робе од оне која је пријављена за извоз, неће дозволити иступ о чему сачињава записник и примерак хитно (путем факса, док се не обезбеди техничка подршка) обавештава извозни царински орган, који предузима мере и радње за обављање извозног поступка за праву врсту робе. Царински орган извозног царињења, предузима прописане радње и мере потребне за укидање те декларације.
Завршетак и доказивање завршетка поступка извоза
 
 
Извоз робе је завршен када се роба и исправе на основу којих је роба стављена у поступак извоза поднесе одредишном царинском органу и након што роба, у стању у којем је напустила отпремни царински орган, иступи из царинског подручја Републике Србије. Према томе, извоз је завршен када роба стварно напусти царинско подручје Републике Србије.
Ситуације у којима није обављен извоз робе
Извоз није завршен кад извозно оцарињена роба, због неких разлога (нпр. квар возила, прималац из иностранства одбија да прими робу и сл.), не напусти царинско подручје Републике Србије.
Уколико се утврди да роба није напустила царинско подручје, односно да поступак извоза није правилно завршен (поднете извозне царинске декларације су остале нераздужене), приликом поступања са нераздуженим извозним царинским декларацијама могу се разликовати две ситуације:
1.Случајеви када је извозник, у складу са чланом 383. Уредбе, сам обавестио
извозни царински орган који је прихватио царинску декларацију за извоз о томе да
роба није напустила царинско подручје Републике Србије, и вратио све примерке
извозне декларације са свим другим документима које му је тај орган предао након
прихватања извозне декларације,
2.      Случајеви у којима декларант није известио царински орган, код ког је поднео
извозну царинску декларацију, да роба није напустила царинско подручје Републике
Србије, већ је царинарница увидом у евиденцију установила да декларација није
раздужена.
 
Поступање у случају кад је извозник сам обавестио извозни царински орган         да роба није извезена
Уколико роба која је била декларисана за извоз не напусти царинско подручје Републике Србије извозник је дужан да о томе одмах обавести извозни царински орган и врати му све примерке Ц1 декларације и сва документа која му је извозни царински орган предао након прихватања декларације, укључујући доказ о пореклу робе ако је издат. Извозник у овом случају подноси захтев за укидање декларације. Рок до ког извозник може надлежном извозном царинском органу пријавити да извозно декларисана роба није напустила царинско подручје Републике Србије и поднети захтев за укидање прихваћене извозне декларације је 60 дана од дана када је прихваћена декларација за извоз робе.
Извозни царински орган у погледу враћених примерака Ц1 декларације предузима прописане радње и мере потребне за укидање исте.
Такође, уколико се накнадно промени превозни уговор због којег се превоз који би се морао завршити ван царинског подручја, заврши у њему, уговор о превозу може
се променити само уз сагласност отпремног царинског органа. У том случају се примерци Ц1 декларације морају вратити.
Сходно одредби члана 199. став 1. тачка 5) Уредбе, након пуштања робе, царински орган може поништити декларацију по којој је роба декларисана за извоз или пасивно оплемењивање, под следећим условима:
(1)   у случају да роба подлеже извозним дажбинама, захтеву за повраћај увозних
дажбина, или других накнада при извозу или других посебних извозних мера извозник
подноси царинском органу који је прихватио декларацију за извоз робе доказ да роба
није напустила царинско подручје, враћа извозном царинском органу све примерке
декларације заједно са свим другим исправама које су му издате након прихватања
декларације, по потреби, подноси царинском органу доказ да је враћен увозни дуг,
плаћени и други износи, одобрени на основу декларисања робе за извоз, односно да су
надлежни органи предузели мере да се ти износи не исплате. Извозник, такође, у
складу с важећим прописима, мора да испуни све друге обавезе које је одредио извозни
царински орган ради регулисања статуса те робе.
(2) у случају да је за извоз декларисана друга роба, ако је извозник, у складу са чланом
383. Уредбе, обавестио царински орган који је прихватио декларацију за извоз робе да
роба није напустила царинско подручје и ако је вратио све примерке декларације
заједно са свим другим документима које му је царински орган предао након
прихватања декларације.
Према томе, ако је извозник, сходно одредбама члана 383. Уредбе, сам обавестио царински орган који је прихватио царинску декларацију за извоз робе о томе да роба није напустила царинско подручје Републике Србије, и испуни наведене услове, царински оган ће исту укинути доношењем решења у смилсу члана 15. Царинског закона.
Решење о укидању декларације по захтеву као и по службеној дужности доноси, у зависности од организације рада у царинарници, царинска испостава или служба надлежна за вођење првостепеног царинско-управног поступка у царинарници. Решење се доставља декларанту. (пример решења дат је у прилогу овога кта).
Након доставе решења о укидању, царинска испостава или служба надлежна за вођење првостепеног царинско-управног поступка у царинарници ће на самој извозној декларацији ставити забелешку о њеном поништењу, тако да у рубрику Е извозне декларације унесе разлоге и правни основ за укидање, а на извозној декларацији, косом линијом и великим штампаним словима унесе забелешку: "УКИНУТО". Након тога ће укинути извозну декларацију и у царинској евиденцији, чиме се завршава поступак у вези с укидањем извозне декларације.
Уколико је уз извозну декларацију подент доказ о пореклу робе и исти уз прихватање извозне декларације оверен од стане царинских органа, декларант, односно извозник мора царинском органу вратити поред примерка 3 ЈЦИ и доказ о пореклу , те се доноси решење којим се укида и царинска декларација и доказ о пореклу.
Поступак у случајевима када декларант није обавестио царински орган да роба није напустила царинско подручје Републике Србије
Отпремни, извозни царински орган је дужан да, увидом у информациони систем, редовно прати да ли је роба која је декларисана за извоз напустила царинско подручје Републике Србије.
Када извозни царински орган код ког је започет поступак извоза и запримљена ЈЦИ, увидом у евиденцију, установи да роба није иступила из царинског подручја Републике Србије (притом извозник није поступио у складу са одредбом члана 383. став 1. Уредбе и сам обавестио царински орган код ког је декларација поднета да роба није извезена), позваће извозника након истека рока од 60 дана од дана прихватања извозне декларације да достави доказе о томе да је роба стварно напустила царинско подручје Републике Србије.
У позиву је потребно навести рок за достављање тражених доказа. Препоручује се да рок буде најмање 15 дана, а на захтев извозника може се и продужити.
У зависности од организације послова у царинарници у случајевима када извозник на позив царинског органа поднесе доказе, извозни царински орган ће поднете доказе заједно са примерком број 1 извозне царинске декларације, доставити служби надлежној за вођење првостепеног царинско-управног поступка у царинарници којој организационо припада извозни царински орган који је прихватио предметну извозну декларацију или ће сам надаље спороводити поступак доказивања окончања поступка извоза.
Поступак доказивања да се поступак извоза окончао иступом робе из царинског подручја Републике Србије спроводи се подношењем документа у форми потврђеној од стране одредишног царинског органа, који садржи податке неопходне за идентификацију робе и из којих је видљиво да је роба била допремљена одредишном царинском органу.
У сврхе доказивања правилног завршетка поступка извоза, тј. да је роба стварно иступила из царинског подручја Републике Србије, може се приложити оригинал царинска исправа земље увознице у којој је роба стављена у царински дозвољено поступање или употребу или исправе издате у другој држави, потврђене од стране царинских органа те државе на основу које се сматра да је та роба стављена у слободан промет у тој држави. Поменуте исправе могу да се замене копијама или фотокопијама овереним од стране органа који је издао оригинал или од стране овлашћеног управног органа дотичне државе или од стране овлашћеног органа управе Републике Србије.
Наведени документи се могу прихватити под условом да садрже податке из којих се несумњиво може утврдити истоветност робе, тј. који омогућавају проверу да је роба која је пуштена у поступак извоза иста као роба наведена у тим документима.
 
 
Разматрање доказа о правилном завршетку поступка извоза
 
Случајеви када царински орган прихвата поднете доказе
Када надлежни извозни царински орган или одсек за царинско управни поступак, након разматрања доказа које је поднео извозник, несумњиво утврди да се поступак извоза правилно завршио, односно да је роба стављена у поступак извоза стварно напустила царинско подручје Републике Србије, о томе ће саставити службену забелешку, тако што ће у рубрику Е извозне декларације унети забелешку: "Увидом у приложене исправе (навести све податке о исправама, назив земље и органа који их је издао, број и датум) утврђено је да је роба напустила царинско подручје Републике Србије". Наведену напомену потребно је оверити потписом и печатом.
Након стављања службене забелешке, овере потписом и печатом, надлежни извозни царински орган или одсек за царинско управни поступак ће писмено обавестити извозника о прихватању поднетих доказа. Уз обавештење извознику ће бити достављена и копија извозне декларације с унетом забелешком.
Случајеви када царински орган не прихвати поднете доказе
Ако надлежни царнски орган, на основу поднетих доказа, не може утврдити да је роба напустила царинско подручје Републике Србије, не може утврдити истоветност робе или утврди да предметни извозни поступак није правилно завршен по службеној дужности, донеће решење о укидању извозне декларације.Наиме, како се ради о случајевима у којима је извозник навођењем, да ће робу извести из царинског подручја Републике Србије, од царинског органа исходио прихватање извозне декларације и стављање робе у поступак извоза, а из царинске евиденције је видљиво да роба није пријављена излазном (одредишном) царинском оргну, а исто тако извозник ни поднетим исправама није доказао да је роба извезена из царинског подручја, надлежна царинарница ће решењем одлучити и о укидању извозне декларације на основу члана 15 став Царинског закона.
И у поступку по службеној дужности ако је по прихваћеној декларацији декларацији био издат доказ о домаћем пореклу, доноси се решење којим се удкида и декларација и доказ о пореклу робе нпр. ЕУР 1. што ће се назначити и на копији која остаје уз извозну декларацију, а од извозника ће затражити да врати оригинал. Уколико извозник не врати оригинал доказа уверења о пореклу робе, о томе се обавештава Управа царина, која ће потом на погодан начин обавестити и земљу увозницу наведену у доказу о пореклу.
Поступање у случају недостављања доказа
Када на позив царинског органа извозник не поднесе доказе о иступу робе из царинског подручја Републике Србије или их не достави у остављеном року, извозна
декларација по којој је роба пуштена у поступак извоза остаје нераздужена. У том случају се такође доноси решење о укидању извозне царинске декларације на основу члана 15. Царинског закона.
Након доношења решења о укидању извозне декларације извознику у случајевима када не прихвати поднете доказе, као и у случајевима кад нису достављени докази, на декларацији, косом цртом и великим штампаним словима, уноси се ознака "УКИНУТО" . Након тога извозни царински орган ће укинути декларацију у царинској евиденцији, чиме се завршава поступак поништења извозне декларације.
Накнадно подношење извозне декларације
У складу са одредбом члана 382. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом изузетно је могуће одобрити да уколико је роба напустила царинско подручје Републике Србије без извозне декларације, извозник надлежном царинском органу у смислу члана 376. став 1. Уредбе поднесе извозну декларацију за ту робу само уколико поднесе задовољавајуће доказе о врсти и количини робе и доказе оправдане околности под којима је та роба напустила царинско подручје Републике Србије.
Царински орган који прихвата овако поднету извозну декларацију, потврђује и примерак 3 ЈЦИ с одговарајућим ознакама.
Наиме у рубрици 44 мора се уписати напомена „накнадно издата".
Примена ове одредбе не искључује примену казнених мера. Примена овог објашњења односи се и на поједностављене поступке у извозу. Примена овог објашњења почиње 4.6. 2012.године.
Прилог: Образац за решење о укидању извозне царинске декларације
ПОМОЋНИК ДИРЕКТОРА Идрија Хџибеговић
 
 
Наиме у рубрици 44 мора се уписати напомена „накнадно издата". Примена ове одредбе не искључује примену казнених мера. Примена овог објашњења односи се и на поједностављене поступке у извозу. Примена овог објашњења почиње 4.6. 2012.године.
Прилог: Образац за решење о укидању извозне царинске декларације
Број:________________
Датум,______________
Царинарница____________ , Царинска испостава_________ ,    решавајући по захтеву
................. / службеној дужности, на основу члана на основу члана192.3акона о општем
управном поступку, члана 252. став 2. тачка 7. и 253. Царинског закона (Сл. гласник РС бр.73/03....18/10-др.закон) и члана 15. Царинског закона (Сл. гласник РС бр.18/10) доноси
РЕШЕЊЕ о укидању извозне царинске декларације и
укидању уверења о пореклу робе        ,
(у зависности да ли се укида и декларација и доказ о пореклу или само
декларација)
1.    Укида се извозна царинска декларациј а Ц ..., број....... од........... године,
Царинске испоставе................
2.Укида се уверењу о пореклу робе ...... (подаци о конкретно издатом уверењу о
пореклу у складу са Споразумима који се примењују) од..... године.
2. Жалба не одлаже извршење решења.
Образложење Пошиљалац/извозник
дана.............................. , поднојеЦаринској испостави........................ извозну царинску
декларацију Ц ...., којом је за извозни поступак била пријављена роба -
Уз декларацијује...................................................................................................................
приложио следећа документа:
Царинска испостава прихватила је извозну царинску декларацију под бројем............. од
......................  године, те робу ставила у поступак извоза ........................... , уз коју је
поднето и издато уверење о пореклу робе........ од....године.
Роба која је стављена у поступак извоза, мора напустити царинско подручје Републиике Србије.
Уколико роба није напустила царинско подручје Републиике Србије, извозник је дужан, у складу са чланом 383. став 1. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом ("Сл. гласник РС", број 93/10), обавестити извозни царински орган код којег је поднета извозна царинска декларација, да роба није била стварно извезена, и вратити примерак 3 извозне декларације.
Такође је дужан вратити и доказ о пореклу робе......
(Образложење у зависности пре свега да ли се ради о захтеву декларанта за укидање или се решење доноси по службеној дужности, и у зависности да ли се укида и декларација и доказ о пореклу).
 
 
У конкретном случају пошиљалац/извозник је поступио на начин како је то прописано, те је.... . Или с обзиром да декларант извозник није поступио по службеној дужности је ....
Са изложеног у смислу члана 15. Царинског закона решено је као у диспозитиву решења.
Поука о правном леку: Против овог решења може се уложити жалба Комисији за жалбе Управе царина, у року од 15 дана од дана пријема овог решења. Жалба се предаје царинарници непосредно или путем поште, таксирана са администартивном таксом у износу од ...   дин,   према тарифном броју .... Тарифе уз
Закон о административним таксама ("Сл. гласник РС", број....... ).
Достављено:
1.      Пошиљаоцу/извознику Шеф царинске испоставе
2.      УзИЗ...... , број..... од.........
З.а/а...................................................................................................................